Ti, što imaš kuda, a ja nemam. Ti, otrovno vino, ali žena. Moja je čaša prepuna, a ruke gladne kad te nema. Smeh, rekla si nije to afera. Greh, kida ti dušu sa revera. Tako nežna, tako okrutna, i lažno moja habanera. Prodala bi me samo da bi krala tuđe dodire bolje nisi znala, trošila si laž sve bez izuzetka, živjela si bez kraja i početka. Tako nežna... Ti, što imaš kuda, a ja nemam.
