Jutro budi me, vazduh miriše na nevolju, jutro, krevet moj veći je za broj, ti nisi tu. I kada razmislim, ne mogu, a da ne mislim. Sve što sam ti radio, sebi sam uradio, nisam znao sam šta hoću, dok si čekala me noću, toplo pospana i bosa. Poruka na vratima, ključeve si vratila, piše želiš mi svu sreću, a ja znam da nikad neću, preko tvoga ponosa, crnokosa. Sad znam da mnogo pre, ti si znala sve i ćutala, ma nek te sanjaju, ja te imam tu, meni šaputala, dugo se borila, od svega se umorila.
